Danas odgovaram na jedno od vrlo čestih pitanja: koja hrana vas može spasiti od virusa?
Istina je: nijedna. Nema te hrane koja može da vas izoluje od virusa. Ako ste izloženi virusu, velike su mogućnosti da vas, tako reći, zahvati virus.

Međutim, što se izloženosti tiče, vaš fokus pažnje ne treba ide dalje od vođenja uredne higijene i nikako da stvara paniku i stres koji su samo kontraproduktivni.

Daleko pametnije, produktivnije i efektnije je da se fokusirate na to koje uslove treba da pružite svom telu da poveća svoju odbrambenu moć u borbi protiv patogena. A tu ishrana igra značajnu ulogu.

U ovoj blog objavi naučićete:

• koje su to namirnice koje povećavaju toksemiju tela, ujedno smanjujući moć tela da se brani od patogena;
• koje je to hrana koja ne ostavlja toksine u telu i ujedno povećava moć tela da se brani od patogena;

Dakle, prvo ćemo nabrojati one namirnice, koje povećavaju toksemiju tela i ujedno smanjuju moć tela da se brani od patogena. Nabrojaću 6 glavnih grupa ovih namirnica.

6) Kuvana hrana generalno

Sama termička obrada hrane dovodi do uništavanja nekih hranljivih sastojaka u hrani, ali, da budemo fer, i povećava biološku raspoloživost nekih drugih hranljivih sastojaka. Diskutabilno je doduše koliko je pametno da obradimo hranu koja nam nije jestiva, tako da zavaramo naše čulo ukusa i jedemo hranu koju inače ne bi jeli u njenom prirodnom obliku. Ali, ostavljam ovu diskusiju za neku drugu priliku.

Sada ćemo se fokusirati na veći problem u vezi termičke obrade hrane. Termička obrada hrane dovodi do stvaranja raznih toksičnih sastojaka, nabrojaču samo par, one koji su najozloglašeniji:

⦁ heterociklični amini
⦁ policiklični aromatični ugljovodonici
⦁ akrilamid 

(1)

Mnogi od ovih sastojaka su karcenogeni, mutageni i teratogeni.

Neki od ovih toksičnih sastojaka nalaze se čak i u dimu termičke obrađene hrane, kao što je naprimer dim roštilja.

Naravno, nije svo kuvanje na istom nivou pogubno po zdravlje. Ako se opredelite da jedete termički obrađenu hranu, najbezbednija i najbezopasnija opcija je povrće kuvano u vodi ili na pari.

5) Brašno, mekinje i svi proizvodi od žitarica

Žitarice generalno, nisu hrana za ljude, a kamoli zdrava. Neki od osnovnih pokazatelja ove tvrdnje su da:

• žitarice u svom prirodnom obliku nisu jestive za ljude;
• žitarice nemaju vitamin C, vitamin koji je ljudima preko potreban – i to isključivo iz celovite, sveže hrane, nikako iz suplemenata – jer za razliku od prirodnih mesojeda, ljudi nemaju mogućnost da sintetišu vitamin C u telu;
• predstavljaju semenke trave, a svaka biljka brani svoje seme stavljajući u njega toksične antinutriente poput lektina i fitata;
• sadrže lepljive proteine poput avenina u slučaju ovsa, i glutena u slučaju pšenice, raži, ječma, a ovi proteini oštećuju delikatan unutrašnji zid creva;
• nerastvojrljiva vlakna na celovitim žitaricama i mekinjama, su oštra za unutrašnji zid creva, oštećuju ga i tako dovode od propustljivih creva, sindroma iritabilnog creva i ulceroznog kolitisa;
• ishrana zasnovana na žitaricama povezana je otvrdnjavanjem arterija i pojavom raka;

(2)

Brašno se pravi usitnjavanjem žitarica, a zatim se od istog prave peciva. A da li znate koji je jedan od, verovatno, najčešće korišćenih oksimorona? Svež hleb.
Jer kako može biti sveže nešto što je napravljeno od žitarica koje su ubrane bar godinu – dve ranije i onda tako ubrane stajale u mlinu, pa na policima prodavnice, pa na policama pekara…

Da ne spominjemo sve aditive, šećer, so, ulje i druge toksične sastojke koje se dodaju u pekarske proizvode.

Za zdravlje ljudi, zdravlje zemljišta i održanje ekosistema, neophodno je da se sva polja žitarica zamene permakulturnim, organskim voćnjacima i povrtnjacima.

4) Ulja, šećer, proteinski praškovi i suplementi

Šta ove četiri namirnice imaju zajedničko?
Ove četiri namirnice imaj zajedničko to da su sve izolovani nutrienti iz celovite hrane.

Šećer je izolovan sladak makronutrient in neke celovite hrane.
Ulje je izolovan masan makronutrient iz neke celovite hrane.
Proteinski prašak je izolovan proteinski makronutrient iz neke hrane.
Suplementi, su izolovani mikronutrienti, bilo da se radi o vitaminu ili mineralu, iz neke celovite hrane.

Svaki izolovan, a tako oksidovan, sastojak, jeste toksičan po ljudsko telo koje je dizajnirano za unos celovite hrane, a ne izolovanih nutrienata.

Istraživanja jasno pokazuju da:
⦁ šećer smanjuje inteligenciju, odbrambenu moć tela i povezan je sa raznim oboljenjima; (3, 4, 5)
⦁ ulja štete unutrašnjim zidovim krvnih sudova; (6)
⦁ proteinski praškovi, kao i razni suplementi, imaju štetno dejstvo na zdravlje; (7, 8)

Zaključak: ne možemo da usavršimo prirodu, jer je priroda već savršena. Procesovanjem savršene celovite hrane ne možemo da dobijemo bolju hranu.

3) Alkohol, kafa, duvan

Alkohol – je celularni ubica, a glavni organi koji stradaju od alkohola su jetra i… mozak; (9)

Kafa – društveno priznata, rekreativna droga koja isrcpljuje adrenalinske žlezde, a tako izaziva hroničan umor; ostavlja kiseo pepeo metabolizma u telu što lišava telo baznih minerala poput kalcijuma i magnezijuma; a da ne spominjemo da je jedna od najprskanijih useva; (10, 11)

Duvan – čovek bi pomislio da ovde nema šta da se objašnjava, ali nažalost, čak i pod ovom čitavom panikom virusa koji se ispoljava na respiratornim putevima, ljudi i dalje puše.

2) Mleko i mlečni proizvodi

Kravlje mleko je hrana za tele. Kozije mleko je hrana za jare.

Mleko svake vrste odgovara nutritivnim potrebama bebe date vrste. Kravlje mleko ne samo da nutritivno nije adekvatno hraljivim potrebama ljudi, nego i sadrži protein kazein koji je karciongen u ljudskom telu i usko povezan sa pojavom dijabeesa tipa 1, a laktoza, mlečni šećer, ostavlja toksičnu galaktozu u ljudskom telu. (12, 13, 14)

Dalje, svi mlečni proizvodi su puni hormona, antibiotioka, gnoja, virusa i bakterija. (15)

Mleko i mlečni proizvodi su izuzetno toksični.

1) Meso, i riba je meso, i svi životinjski proizvodi

Nauka je toliko jasna u vezi povezanosti konzumacije životinja i pojave: dijabetesa, povišnog pritiska, srčanih oboljenja, raka, Alchajmerove bolesti, bubrežne insuficijencije, da je samo pitanje vremena kada će mesna industrija da bude u obavezi kao i duvanska industrija, da obavezno na komadima leševa koje prodaje jasno naznači velikim slovima: jedenje ubijenih životinja u ljudskom organizmu izaziva degentaritivna oboljenja.

Ali priča o mesu je daleko složenija… Da li znate gde se pojavio virus korona? Na mesnoj pijaci u Kini. (16)

Pa samo razmislite… mesare, mesne pijace… su kao groblja izloženih bezglavih leševa koji vise na sve strane. To jeste mesto koje je najpotkovanije za stvaranje virusa. Da li ste nekada prošli pored stočnih farmi? Kada morate da zadržite dah jer u vaduhu nadaleko se sve oseti na… smrt?

Ovde više nema šta da se kaže. Da bi čovećanstvo uopšte ostalo u životu neophodno je da se stočne farme zamene permakulturnim, organskim voćnjacima i povrtnjacima. Sami mesari bi prvi bili itekako zahvalni na ovome, jer je njihov posao strahota za njih same.

A sada je vreme za vedru stranu! Koja je to hrana koja ljudskom telu daje najbolju hranljivu vrednost, ostavlja statističku nulu od toksina, i poveća moć tela da se bori protiv patogena sa fitonutrientima?

Naravno, sveže voće i povrće! 😀 

Ljudi su po svojoj anatomiji i fiziologiji pre svega plodojedi čije telo je dizajnirano za ishranu voćem, mladim zelenišem i umerenim količinama semenki i orašastih plodova.

Neke osnovne smernice koje nam potvrđuju ovu tvrdnju:

• Sama naša urođena naklonost prema slatkom ukusu;
• Anatomija tela penjača i šake sakupljača;
• Svaka ćelija ljudskog tela preferira glukozu kao osnovno gorivo;
• Dentalna formula zuba idealna za griženje plodova;
• Ljudi imaju duga, vijugava creva, savršena za prolazak hrane bogatom vodom;
• Voće, a posebno tropsko voće, pruža nam idealnu hranljivost uz fitonutriente iz plodova koje telo koristi da poveća svoju moć da se brani od patogena i da se održava u zdravlju.

Shvatam da su danas supermarketi natrpani 90% svim onim što nije hrana, a samo mali deo je obezbeđen za ponudu svežeg voća i povrća. Ali, znate šta je dobro? Dobro je to što je moć uvek u rukama kupaca! Oduvek je važilo i uvek će važiti pravilo: potražnja diktira ponudu.

Zato vas pozivam da ispraznite police sveže hrane u prodavnicama, ali još više da kupujete voće i povrće od domaćih seljaka, posebno od malih gazdinstava – podržite ih da zarade radeći jedan od najplemenitijih i najtežih poslova – stvaranje sveže, prave hrane.