Ova blog objava predstavja sažetu verziju ovog mog objašnjenja u kojem, pre nabrajanja nelogičnih učenja medicine, govorim o mom školovanju i objašnjavam kako sam promenila način razmišljanja iz medicinskog u načina zmišljanja koji pruža nauka prirodna higijena.

A sada, idemo direktno na ona učenja u medicini koja su nelogična, uz objašnjenja zašto su takva učenja problematična i koja su učenja nauke prirodna higijena.

• Prvo učenje koje bih istakla, a koje se uporno prožima kroz nekoliko predmeta medicinske škole, a tako i fakulteta, jeste da su bolesti entiteti koje napadaju ljude.

  Bukvalno su lekcije iz par predmeta, poput patologije i kliničke slike medicine, počinjale sa sledećom rečenicom:

  To i to je bolest koja napada ljude u toj i toj životnoj dobi, na tom i tom podnevlju…

  Problem sa ovim učenjem jeste da oblikuje mozgove učenika u verovanje da, kao što lekcije i kažu, bolesti napadaju ljude.

  Za razliku od ovog učenja, nauka prirodna higijena, kaže: bolest je borba tela da izbaci otrove i povrati zdravlje.

  Prema mojoj ličnoj definiciji, bolest je normalna reakcija tela na nenormalne uslove.

  Ovo medicinsko učesnje otvara vrata sledećem učenju.

• Ako nešto napada ljude, onda je heroj onaj ko će ih spasiti od toga što ih napada.

  I tu naravno stupaju na snagu predmeti poput farmakologije, u kojem smo imali zadatak da bukvalno nabiflamo napamet, sve te farmaceutske droge, u formi poput:

  Taj i taj lek se koristi kod te i te bolesti i pomaže ljudima da ozdrave…

  Problem sa ovim učenjem je u, prvo i osnovno, u samim nazivima. Nazivati farmaceutske droge, koje su otrovne, sve do jedne, lekovima, oblikuje mozgove učenika u verovanje da leče svoje pacijente pomoću farmaceutskih droga i zatvara im oči pred činjenicom da je svaki ispisan recept zapravo dilovanje droge.

  Nasuprot ovom učenju, nauka prirodna higijena kaže: ne možete nadrogirati telo u zdravlje. Drogiranje samo zaustavlja telo u borbi za povraćaj zdravlja, zaustavlja samolečenje. Rešenje je: ostaviti telo na miru da odradi svoj inteligentni proces samočišćenja i samolečenja.

  I da se ogradim odmah, postoje farmaceutski proizvodi koji spašavaju živote, na primer, insulin za dijabetes tipa 1.

  Međutim, ovo medicinsko učenje opravdava posledice drogiranja.

• Sledeće što se uči jeste ono što je lepo upakovano u naziv neželjeni prateći efekti lekova.

  Problem sa ovim učenjem je maskiranje istine, a to je da su tkz. neželjeni prateći efekti lekova, zapravo primarni, očekivani, normalni efekti otrova u telu.

  A kada smo već kod otrova, da spomenemo sledeće učenje.

• Sledeće učenje, koje nam se stalno ponavljalo tokom četiri godine školovanja jeste:

  Samo doza je otrov i samo doza je lek.

  Nasuprot ovom učenju, nauka prirodna higijena kaže: otrov je otrov i ni najmanja količina otrova nije dobrodošla u telo osobe koja želi zdravlje.

  Što nas dovodi do sledećeg učenja, na kojem se i temelji medicina, i koji sam po sebi kao temelj medicine, jasno dokazuje da medicina NIJE nauka. Da bi neko učenje bilo nauka, mora da se temelji na logičnoj osnovi, a temelj medicine nije logičan.

• Ovo nelogično učenje na kojem se temelji medicina glasi:

  Ono što će otrovati zdravu osobu, pomoćiće bolesnoj osobi za ozdravi.

  Nasuprot ovom učenju, nauka prirodna higijena kaže: supstance, uslovi, uticaji i stanja koji su potrebni da se održi zdravlje, su isti oni koji su potrebni da povrati zdravlje. Razlika je u primenjenoj količini u datom trenutku: da li više Sunca, ili više hlada; da li više hrane ili više vode; da li više aktivnosti, ili više sna; u datom trenutku. 

A učenje medicine: Ono što će otrovati zdravu osobu, pomoćiće bolesnoj osobi za ozdravi, upravo nas i dovodi do priče o imunitetu, koju ću ostaviti za sledeću blog objavu. 

Ovde bih stala sa nabrajanjem. Neću ići u detalje o pogrešnim brojkama u optimalnoj temperaturi ljudskog tela, nivou holestorola, nerazumevanju uloge dobrog i lošeg holesterola, nerazumevanju krvnog pritiska, nerazumevanju hidriranosti tela, nerazumevanju unosa nutrienata, apsolutnoj odsutnosti o učenju o ishrani i onoga što nauka prirodna higijena uči, a to su, uzroci zdravlja. 

Nadam se da sam vam dočarala kako medicinske škole oblikuju mozgove svojih učenika u verovanja koja nemaju veze sa fiziologijom tela, koja nemaju veze sa pomaganjem ljudi da ozdrave i najvažnije, nemaju veze sa učenjem ljudi kako da žive kako ne bi kreirali… ma, neću ih čak ni nazvati bolesti, nego ću upotrebiti moju definiciju… žive tako kako ne bi kreirali normalne reakcije tela na nenormalne uslove.