Obično moja konstitucija dobija komentare poput Premšava je i Sigurno ništa ne jede. Dok sa druge strane, zapremine mojih obroka dobijaju komentare To je previše hrane i Gde joj to sve stane?.  

U čemu je tajna?  

Pridržavam se nekoliko osnovnih principa, koji su  mi prijatni i zapravo obezbeđuju uživanje i u ishrani, i u vitkosti i u vežbanju, a to su:  

• sirova veganska ishrana 
• odmor digestivnog trakta između obroka 
• svakodnevno vežbanje 
• dovoljno sna 

I dok su svi ovi principi važni, u ovoj blog objavi objašnjavam prvi.

Hranim se svežim voćem, povrćem, semenkama i orašastim plodovima. Moj glavni izvor kalorija jeste celovito, sveže, zrelo, slatko voće i ono čini većinu moje ishrane. Odmah nakon njega stoji lako svarljivo povrće, a na kraju dolaze male količine semenki i orašastih plodova. To što moj izvor kalorija daje izuzetno čisto gorivo – uglavnom jednostavne šećere – daje mi tu mogućnost da mi velike zapremine obroka održavaju vitku liniju. I stavljam pod navodnike velike, jer su moje zapremine obroka zapravo normalne na voćnoj ishrani, a samo izgledaju veliko sa stanovništva standardne ishrane. 

Voće i povrće su bogati vodom, te tako, kako ja to volim slikovito da objasnim, kalorije su razvodnjene, te je potrebno više zalogaja da se unese isti broj kalorija kao u manjem broju zalogaja neke hrane koja sadrži manje vode. Dalje, voće i povrće sadrži manje količine masti u odnosu na svu drugu hrane, a masti su najkaloričnije od svih makronutrienata  

Eto samo da uzmemo primer ovog obroka iz videa: ovde imamo 2 kg banana – 650 g kore, to je 1 350 g jestivnog dela, što uznosi 1 200 kCal.  Kako ja jedem dva puta na dan i moje dnevne kalorijske potrebe su oko 2 000 kCal, ovo je za mene jedan odgovarajući obrok. 

A tih istih 1 200 kalorija nalazi se u svega 450 g, dakle 900 g manje, obroka od pilećih krilca i pomfrita. 

Ali, ono što je nepovoljno u tih 1 200 kCal piletine i pomfrita jeste preko 70 g masti, mnoge od kojih su zasićene, a sve su termički obrađene što ih čni karcenogenima. Dok u 1 200 kCal banana imamo svega 4.5 g masti.  

Zašto je ovo važno i kako se odražava na metabolizam i vitku liniju tela? 

Jedno istraživanje Komiteta lekara za odgovornu medicinu iz Vašingtona jasno je pokazalo da masti usporavaju metabolizam. Što i nije za čuđenje ako uzemo u obzir šta nam fiziologija kaže: masti u ishrani povećavaju viskoznost krvi, a tako usporavaju preuzimanje,  prenos i dostavu kiseonika iz pluća do ćelija, a bez kiseonika, manja je sposobnost ćelija za sagorevanje goriva iz hrane. 

Ali tu nije priči kraj! Uporedimo profil vitamina i minerala iz ova dva obroka koja su jednaka po kalorijskim vrednostima.

Beta karotena 9 x više u bananama.
Vitamina C 4 x više u… pa, naravno, opet bananama.

A pogledajmo sada odnos preko potrebnih baznih minerala:
Magnezijum: 3 : 1 za banane
Kalijum: 2.7 : 1 za banane
Mada, ima li smisla… mislim, koliko su uopšte iskoristivi kuvani minerali? 
Ali, to je tema za drugu priliku.

Poruka: ako želite da održavate vitku liniju bez dijete, klonite se masne hrane, a najoglašenija masna hrana je hrana životinjskog porekla. Dakle, recite ne mesu – i riba je meso, mleku, siru, jajima… a držite se voća i povrća!

Ja se nadam da ste iz ovog objašnjenja mnogo naučili.