U ovoj blog objavi i video snimku želim da podelim sa vama jednu interesantnu priču. Radi se o jednoj mojoj uspešnoj manifestaciji jedne moje želje. Odmah da se osvrnemo na tu reč uspešnu. Osvestimo prvo da smo mi izuzetno uspešni u manifestovanju naših misli. Šta više, stalno živimo manifestacije sopstvenih misli. Tako da, vrlo je važno koje misli dopuštamo da igraju ulogu u našem životu. No, da krenemo na priču. 

Mart 2016.

Nakon mesec dana života na malenom ostrvu južnih Filipina, neplanirano otputujem na tajlandsko ostrvo Pangan i ostajem tu narednih mesec dana. Tokom tih mesec dana, jednom prilikom, moja tadašnja cimerka i ja, posećujemo jednog prijatelja koji je u to vreme živeo u jednoj vili na vrlo lepom ograđenom imanju, gotovo skrivenom u džungli. A ja sam inače veliki ljubitelj arhitekture i unutrašnjeg dizajna i moj susret sa tom vilom je bila ljubav na prvi pogled.  

Dok sam koračala stepenicu uz stepenicu do ulaznih vrata vile, pomislila sam Kako bi bilo lepo da živim ovde. Odmah nakon te misli kao da sam čula jedan zavidni glasić u glavi: A kako misliš da priuštiš ovu vilu devojčice?  

Iznenadila sam samu sebe kada sam ga ućutkala: Ćuti više i pusti me da makar da maštam! 

Izdvojila bih još jedan trenutak tokom te posete. U trenutku prolaska pored gostinjske sobe, iznanadila sam se kada sam pomislila moja soba. Odmah sam nasmejala na tu misao.  

Međutim, dve godine kasnije…



… to je zaista postala moja soba na mesec dana. 

Elem, nakon te posete, moja tadašnja cimerka i ja, vratile smo se u našu lepu, ali skromniju kuću i sećam se kako sam naglas izrazila zahvalnost na našoj tadašnjoj kući, na ostrvu, na plaži i na okeanu.  

Tog meseca 2016, na Panganu upoznajem i talentovanu fotografkinju iz Srbije za koju poziram. Zašto je i ova informacija važna, saznaćete uskoro.  

Pred moj odlazak sa Pangana te 2016, pišem priču kako živim u vili na tropskom ostrvu i ponovo sam angažovana kao model. 

Februar 2017.

Vraćam se na ostrvo i opet ostanem mesec dana. Od vile i fotografkinje i modelina nema ništa. Nisam zapravo ništa ni očekivala od toga, šta više, zaboravila sam na sve to. 

Ali, Univerzum nije zaboravio… 

Jesen 2017.

Dobijam poruku od fotografkinje koju sam upoznala 2016. i kaže: Ćao Marina! Kako si? Dolaziš na Pangan na zimu? Sećaš se one vile u kojoj je naš zajednički prijatelj živeo prošle godine? E, pa, mi smo je sada iznajmili. Ako želiš, gostinjska soba je tvoja. A ako bi bila voljna da mi opet budeš model, bilo bi mi drago da napravimo još koju fotografiju. 

I naravno… zahvalna i srećna prihvatam poziv, i provodim prelepih mesec dana u vili koju sam poželela , radeći ono što sam želela… A neke od slika koje smo napravile tokom tog perioda, ušle su u Univerzum u tebi, interaktivnu knjigu uz koju učite kako pažljivo da birate misli, a tako i manifestacije u svom životu. 

Iz ove priče volela bih da izvučete sledeće pouke:  

• Želite srcem deteta. Blaženi su krotki, jer će naslediti Zemlju. 
• Oslobodite se generacijskih učenja o nemanju i osvestite koliko ste slobodni u svom kreiranju. Bog je i kreator i kreacija. 
• Univerzum zna bolje od vas kada ste zreli za neku manifestaciju. Vaš zadatak nije da silom manifestujete u spoljašnjem svetu, jer to nije put do unutrašnjeg zadovoljstva bez obzira koliko se materije sakupilo. Radije, radite na svom unutrašnjem svetu. Ovako će željene manifestacije doći kao refleksija na vaš obogaćen unutrašnji svet, ali važnije, postićićete unutrašnje zadovoljtsvo. Kako gore, tako dole, kako unutra, tako spolja. 
• Budite zahvalni na onome što već imate i kao da već imate ono što želite, jer ko ima, imaće. 

Ovo je samo jedna od sličnih priča, a verujem da i vi imate neka slična iskustva da podelite. Slobodno ih zapišite u komentarima i podelite sa svima nama neku inspirativnu priču!

Ako vam ova moja priča znači, molim vas, prosledite je.

Najlepši pozdravi,
Marina