Od kako je buknula čitava ova nazovi, pandemija, ili bolje reći pLandemija, ja sam uporno mojim videima i objavama na socijalnim mrežama pokušavala da unesem malo razboritosti među zaplašene ljude i tako odagnam jedan od najvećih otrova, a to je strah.

Zaplašenim stanovništvom lako je manipulisati, a ja se nadam da će vas ova moja priča iz današnjeg videa skloniti iz te zavetrine straha i staviti u zonu osećaja bezbednosti i samopouzdanja, kako bi mogli da se oslobodite tih stega manipulacije.

U mojim objavama na socijalnim mrežama pisala sam o tome kako prisutnost virusa u telu nije dokaz da je virus uzročnik nekog oboljenja, nego je virus DOKAZ da je telo bilo puno toksina.

Moje objašnjenje poprimilo je mnoge simpatije i podršku, ali i izuzetno jako poricanje, teške uvrede i pretnje uz zahtev da pokažem neki dokaz mojih izjava.

Ah… moje izjave… pa, nisu to moje izjave. Ja samo na proprilično laički način pojednostavljeno prenosim ono što su eminentni naučnici pre mene otkrili i dokazali.

Mogu da podelim sa vama moje lično iskustvo.

Tako se odigralo da sam tokom 2020. godine, u različitim mesecima živela u sedam različitih država, što u Aziji, što u Evropi, izbegavala sam nošenje maske u najširem luku, šta više, masku nisam uglavnom nosila čak ni na aerodromima, ni u avionima, ne nosim rukavice, niti koristim dezinfekciona sredstava za ruke, a čak sam u jednom periodu i delila životni prostor sa korona pozitivnim ljudima koji su imali simptome kovida 19.

U decembru sam uradila PCR test. I dobila rezultate…

NEGATIVNO

Kada mi je medicinska sestra dala otštampan izveštaj sa mojim rezultatima, uzbuđeno sam počela da pričam o tome kako sam poslednje bila u kontaktu sa osobama koje su pozitivne na koronu, i kako ne nosim masku, kako sam 2020. putovala širom sveta tokom pandemije… a opet sam negativna, što samo znači da… nisu virusi tako loši kao što kruže glasine…

Zastala sam u mom uzbuđenom pričanju u isčekivanju da će se medicinska sestra zainteresovati za moju priču i da će me pitati čime se hranim i koje su moje životne navike, kako bi mogli da objasnimo i drugim ljudima šta treba da rade, da bi se održali u zdravlju.

Na moje razočarenje, medicinska sestra je samo nezainteresovano slegnula ramenima i prokomentarisala: Mora da imate dobar imunitet... i dala mi do znanja da ima dalja posla.

Mom razočaranju nije bilo kraja. Pa, zar je ne zanima kako sam stekla jak odbrameni sistem tela? Zar nije čitava poenta da obučimo ljude kako da se hrane i da žive kako bi obezbedili visok step vitalnosti, a tako i zdravlja?

Izlazeći iz tog zavoda sa izveštajem o mojim rezultatima sa PCR testa, skrenula sam pažnju na zidove hodnika kroz koje sam prolazila, prepunih postera na kojima se ljudi ohrabruju na nošenje maske, pranje ruku, držanje distance, a jedan poseban poster bio je posvećen ohrabrivanju ljudi na vakcinaciju.

Vakcine su pune otrova.

Zapitala sam se: A gde su posteri sa šarenim slikama voća i povrća koji eksplicitno ohrabruju ljude da je sada više nego ikada ranije od krucijalnog značaja da se hrane svežom biljnom hranom?

Pogađate koliko je takvih šarenih postera bilo? Nula!

Ugledala sam i dva postera u vezi ishrane koja su preporučivala životinjska mesa, mleko, mlečne proizvode, ulja i raznu kuvanu hranu. Toliko o tome kakvu ishranu propagira jedan državni institut za očuvanje zdravlja.

Pa, da… pomislila sam… stvori razlog za vakcinu, zaplaši ljude, pa ih vakciniši do mile volje…

A šta ako postoji lepši, mudriji i zdraviji način? 🙂 

Uprkos tome što je teorija da virusi izazivaju oboljenja na snazi, ja bih volela da vas ohrabrim da otvorenog uma porazmislite o validnosti te teorije.

Još 1800-ih godina vodila sam žestoka debata između apotekara Luja Pastera (Louis Pasteur) i francuskog naučnika Antoana Bešampa (Antoine Bechamp). Paster je tvrdio da bakterije i virusi izazivaju bolesti, dok je Antoan Bešamp objašnjavao da se bolesti ne dobijaju, nego su jednostavno posledica zagađene sredine unutrašnjosti tela.

Analogija: Da li su muve oko brda smeća izazvale nastanak tog smeća? Da li su vatrogasci koji se nađu na mestu požara, izazvali dotični požar?

Anatomiji i fiziologiji ljudskog tela odgovara ishrana svežim voćem i povrćem, uz umerene količine semenki i orašastih plodova. Kada se unosi hrana koja ne spada u ove grupe, dakle kada se konzumira meso, mleko, mlečni proizvodi, kuvana hrana, ulje, sirće, slatkiši… u telu ostaju toksični nusproizvodi metaboličkih procesa takve hrane.

Ovako, vremenom se stvori stanje toksemije – stanje prezasićenosti tela toksinima. Kada je telo u stanju toksemije, ima vrlo slabu odbrambenu moć organizma, uz zatrovanost tkiva, ćelija i međućelijskog prostora, što može da izazove naprezanje tela da izbaci te toksine.

To naprezanje tela medicina prepoznaje kao simptome bolest, ali istina je da je bolest mit. Nema bolesti koje napadaju telo. Uvek se radi o aktivnosti tela, dakle pokušaju tela da se oslobodi toksina.

Kako su bolesti mit, tako su i lekovi mit. Nema te supstance koja ima inteligenciju da leči, jer je lečenje fiziološki proces koji sprovodi telo kada ima priliku za to.

Isto tako, ni sirova biljna ishrana koju praktikujem i predlažem, NIJE lek. To je jednostavno ishrana koja omogućava telu da održi visok nivo vitalne energije, kako bi telo imalo jak odbrambeni sistem od negativnih faktora i čista, nezatrovana tkiva, ćelije i međućelijske prostore.

S druge strane, ishrana hranom životinjskog porekla, kuvanom hranom, slabi telo, te tako telo nije u stanju da se brani od spoljašnjih negatvnih uticaja, a primorano je da izbacuje otrove koji su bili nakupljeni unutar tela. Neki od tih otrova su egzozomi, odnosno virusi. Ovako, prisutnost virusa u tkivima, nije dokaz da su virus izazivači bolesti, nego su dokaz da se telo naprezalo da se oslobodi toksina.