Pozdrav dragi Ivane! Hvala vama na učešću i komentaru.

Skroz razumem vaš stav. Međutim, dopustite mi da pojasnim zašto ipak koristim i one namirnice koje nisu direktno sa našeg podnevlja.

Prvo, uočite molim vas da većina namirnica koje predlažem u ovim lekcijama i jelovnicima jesu voće i povrće koje raste na našim prostorima. Pored njih, ima i par namirnica u mojim predlozima koje su uvozne, a gaje se u suptorpskim i tropskim krajevima. Istina je da je najvažnije da neka namirnica bude jestiva i lako svarljiva za ljudski organizam bez termičke obrade, bez obzira odakle potiče. Efektan prevoz i distribucija namirnica iz čitavog sveta omogućila nam je da se hranimo raznovrsnom hranom, namirnicama koje su rasle na različitim zemljištima i u različitim klimatskim uslovima. Ovako, dobijamo raznovrsnost ukusa, tekstura i nutrijenata. Dakle, treba da budemo zahvalni na razvijenom sistemo prevoza i prodaje namirnica širom sveta.

Dodatna korist je ta što je ljudski organizam i dalje savršeno prilagođen tropskim uslovima života, pa tako i hrani iz tropskih krajeva. Možda ovaj argument zvuči nepoverljivo, jer nekoliko prethodnih generacija naših predaka su živele baš na ovim prostorima. Lako je zaključiti da su se njihova tela prilagodila samo hrani sa ovih prostora. Međutim… ljudsko telo se prilagođavalo životnim uslovima milionima godina u džunglama pre nego što su prešli u savanu, počeli loviti i nastanili ostatak planet. Prethodnih nekoliko generacija, ili čak par prethodnih velokova su kao par sekundi u čitavom satu.

Daću vam par jednostavnih primera:

1) Ako preselite slona iz Afrike negde na sever, morate mu uvoziti hranu iz Afrike. Selidba nije promenila fiziološko-nutritivne potrebe tela.

2) Da se ljudsko telo prilagodila uslovima života van tropskog pojasa, mogli bismo bez problema da budemo napolju na hladnoći. Takođe, mogli bismo da jedemo bez termičke obrade ili bez fermentacije hranu koja je isključivo dostupna daleko od ekvatora. Ne bi nam trebala odela i topli domovi, jer bi nas grejalo krzno. Mogli bismo da se hranimo kao vukovi i polarni medvedi bez razvoja skorbuta, jer bi naše telo razvilo mogućnost za proizvodnju vitamina C. Koliko vidimo, ništa od ovog nije istina.

Konačna poruka: budimo ZAHVALNI na razvijenom sistemu prevoza, distribucije i prodaje voća i povrća iz svih krajeva sveta. Treba našom kupovinom da glasamo da bude još više kvalitetnog voća i povrća iz čitavog sveta svuda po svetu. Potražnja diktira tržište. Ovo znači da smo MI ti koji određuju proizvode na tržištu.

Nadam se da sam vam dala jedan novi uvid u raznovrsnost namirnica.