Danas pričamo o smutijima, ili precizinije zašto ja ne preporučujem smutije. 

Dakle, šta ja imam protiv tako popularnih smutija? Hajde da načnemo ovu temu…

Ja ne koristim smutije jer mi se lično ne sviđa njihova tekstura i ukus, a kada sam ih ranije konzumirala, nisam ih dobro varila, samo bi mi sva ta tečnost stojala u stomaku.  

Ali, to je moje lično iskustvo. Međutim, primetila sam da nisam jedina za koju smutiji nisu optimalna opcija. Tako da, danas želim da argumentujem moje razloge protiv smutija sa stanovništva našeg procesa varenja i fiziologije. 

Pre nego što nastavim, želim da kažem da poznajem mnogo ljudi koji vrlo dobro podnose smutije i vole ih, tako da ukoliko spadate među njih, naravno, nastavite sa smutijima. Međutim, ohrabrila bih vas da pročitate ovak tekst i da makar razmislite o onome što ja kažem na ovu temu, pa da makar imate objašnjenje za nekog za koga smutiji nisu najbolje rešenje.  

Pored mojih argumenata protiv smutija, takođe ću navesti I najbolje načine da se konzumiraju smutiji za one koji ih vole. 

Postoji nekoliko problema sa smutijima. 

1. Suviše hrane suviše brzo

Tipično šta se dešava je da ljudi naprave dvolitarski smuti i te dve litre tečne hrane odu u svega nekolliko minuta.  

Mi smo dizajnirani da jedemo hranu tako što je usitnjavamo zubima u ustima. Varenje počinje u ustima mastikacijom (žvakanjem) i insalivacijom (oblaganje hrane pljuvačkom) zalogaja. Prilikom ove prve faze procesa varenja, mozak skenira hranu, detektuje koji su makronuttienti dominirajući i shodno tome šalje signal želudcu da pripremi određene digestivne sokove i digestivne enzime za varenje hrane koja je u ustima. 

Ako se preskoči ova prva faza procesa varenja, što se dešava kada se pije tečna hrana, i logično, ako se pije na slamčicu samo je još gore, želudac dobija hranu pre nego što je pripremljen za nju, a sama hrana nije dovoljno natopljena pljuvačkom i tako nije spremna za sledeću fazu varenja, fazu varenja koja je u želudcu. 

Ovako, hrana nije efektivno svarena i evo ironije: važi verovanje da što se više namirnica stavi u blender, to se više hrane popije, to više telo dobija nutrienata. Istina je upravo suprotna: nije važno šta ide u usta, nego šta ide u ćelije. Ne možemo ići protiv naše fiziologije i ne možemo naterati telo da radi preko svojih moći. Možemo probati da ga nateramo, ali jedini rezultat će biti posledice na račun zdravlja.  

Često čujem da ljudi popiju 2 litre smutija za samo nekoliko minuta, 15 minuta kasnije idu u toalet i opet su gladni. 

Rešenje: Ako volite smutije, uživajte u njima, ali umesto da ih pijete, ispijajte ih gutljaj po gutljaj i žvaćite; dobra ideja je da se nešto voća nasecka u smuti kako bi imali pravi razlog za žvakanje.  

U jelovnicima na Onlajn programu Biljne ishrane na primer, predlažem kaše i pudinge koji su gusti, te se tako jedu kašikom i ovako dovoljno se dugo zadržavaju u ustima.

Previše celuloze i oksalata

Zeleni smutiji su mešavine voća i zeleniša. Da, zeleniš je dobar izvor minerala koji su važni u ishrani. Međutim, ne treba nam više nego što nam treba i ne treba nam hrana koju ne bi jeli u njenom prirodnom stanju. Često se u smutije stavlja tvrdo, tamno lišće koje nam u svom prirodnom stanju nije privlačno i teško je za varenje. Da, ovo lišće ima puno minerala, ali takođe i celuloze i oksalata. Celuloza je vrsta složenih ugljenih hidrata koju mi ne možemo da varimo, te tako može da izazove gas u digestivnom traktu, dok su oksalati antinutrienti koji se vezuju za minerale. 

Rešenje: Fokusirajte se na salate sa mekim zelenim povrćem, a ako volite zelene smutije, popite – sporo – jednu času, ne 2 litre odjednom.

Inkompatibilne kombinacije namirnica

Nekako, ljudi su poverovali da sirova ishrana znači: samo staviti u blender šta god je pod rukom, izblendati i popiti. Ovo međutim nije razumno jer da bi se varenje dobro odvijalo treba kombinovati samo one namirnice koje su kompatibilne što se tiče varenja. Često se dešava da ljudi izblendaju zajedno namirnice koje zahtevaju različite pH vrednosti digestivnih sokova, različite digestivne enzime i različite vremenske periode za prolazak kroz digestivni trakt. A ovo vodi ka fermenetaciji hrane što stvara toksične supstance u telu. 

Rešenje: Kombinovati namirnice koje su kompatibilne što se varenja tiče. 

Loša reputacija za sirovu ishranu

Takođe čujem i sledeći scenario: ljudi naprave smuti veče pre, stave ga u flaše i u frižider i sutradan nose te flaše sa sobom na posao. I onda im je neprijatno kada piju tu tečnu hranu jer ih drugi gledaju bez odobravanja. Da li očekujete da će oksidovana tečnost u flaši izmamiti simpatije?  

Rešenje: Ne uništavajte hranu, nego pripremajte lepe, šarene i sveže voćne aranžmane. Samo, imajte na umu da će ovako vaša hrana biti i suviše privlačna drugima, te tako ponesite nešto više hrane da imate da delite!

Nadam se da vam je ovaj video poučan i koristan.