Ako me pratite već neko vreme, onda znate da se ja od 2005. godine hranim apsolutno biljnom ishranom, a od 2012. godine isključivo ishranom svežim voćem i povrćem uz umerene količine semenki i orašastih plodova.

A ako pratite moj IG profil – Health Glows – onda ste kroz moje storije ispratili naše nedavno porodično putovanje.

Čitavo putovanje je trajalo 12 dana, a na njemu smo bili moja 3 brata – inače imam 4 brata, ali jedan nije mogao da nam se pridruži ovog puta iz ličnih razloga, jedna sestra, žena jednog od braće, naša mama i ja. Dakle, nas sedmoro.

Ovo je bilo zaista putovanje snova, ne samo zbog svih divnih mesta koje smo posetili, nego jer smo 12 dana bili zajedno i stvarali prelepa iskustva i nezaboravne uspomene.

Dok se ostatak moje porodice hrani standardnom ishranom, s tim što sestra ne jede meso, ja se jedina hranim svežom biljnom hranom.

Jedan od najčeščić izazova koje mi ljudi predstavljaju u svom nastojanju da se hrane sirovom ishranu jeste – kako da ostanu dosledni svojim izborima u ishrani u društvenim prilikama ili na porodičnim okupljanjima gde su obično usamljeni u svom izboru sirove biljne ishrane.

U ovom videu želim da podelim sa vama izvodljive ideje i mnogo inspiracije  da ostanete dosledni svojim izborima u ishrani, ali da ujedno budete deo porodice. 

Kroz sledeće slike (slike možete videti u videu) predstaviću vam neke primere mojih obroka na ovom putovanju. Primetite da smo najčešće jeli u restoranima. Želim da napomenem da mi je apsolutno jasno da se u restoranu ne plaća samo naručena hrana i piće, nego i čitav ambijent i uslužnost osoblja tog lokala. I naravno da to sve ima svoju cenu i ja istu poštujem.

Ako se desi da sama uđem u neki ugostiteljski lokal, imajući u svojoj tašni moju pripremljenu hranu, obavezno naručim neki ceđeni sok ili vodu, i tek onda pitam da li je u redu i da jedem sveže voće ili povrće koje sam ponela sa sobom.

Međutim, ako u restoran uđem u grupi ljudi, i sedim za stolom koji će svakako napraviti račun, osećam da je u redu da zamolim osoblje da ja za tim istim stolom jedem svoju ponesenu hranu.

Pre svega – priprema! Uredno spakujem moju hranu i ponesem je sobom.

Jednostavno bih se po ulasku u neki restoran, ljubazno obratila menađeru / konobaru / recepcionaru sledećim rečima:

• Dobar dan. Došla sam ovde sa porodicom koja će naručiti kod vas. Međutim, ja sam na specifičnom režimu ishrane, te sam sa sobom ponela sveže voće / povrće. Da li bi bilo u redu da dok sedim sa njima za stolom jedem moju ponesenu hranu, molim vas? 

Na ovakav zahtev su mi u svakom restoranu na tom putovanju vrlo ljubazno i uslužno odgovorili i bez najmanje rezervisanosti dozvolili da jedem moju hranu. Obično NE dozvoljavaju da se u restoran unese termički obrađena hrana, ali kada čuju da je u pitanju sveže voće / povrće, nemaju ništa protiv.

Sećam se doduše, 2 puta se desilo ranijih godina, da sam nazvala restoran unapred, pitala da donesem sveže voće sa sobom, ali su mi rekli da polisa poslovanja njihovog restorana to ne dozvoljava. Ja sam ih tada zamolila da mi samo izgnječe par banana, dodaju narendanu jabuku i malo cimeta i to posluže. Oni su to vrlo rado i vrlo stručno uradili!

A sada, idemo na primere sa ovog putovanja! 

Prvo i osnovno – vežbanje, jer vežbanje je deo ishrane. Izgovor da se vežbanje ne upražnjava samo zato što ste na putovanju je vrlo nezdrav i nelogičan izgovor. Ponovljam – vežbanje je deo ishrane.

Neophodno je:

• otvoriti vrata za glukozu na ćelijama,
• obezbediti pravilno integrisanje kalcijuma u kosti,
• ragraditi mišićna vlakna da bi se kroz oporavak igradila nova,
• potstaći limfni i cirkulatorni sistem na rad da bi se obezbedila maksimalna dostava nutrenata i kiseonika ćelijama,
• potstaći creva na rad da bi se obezbedila optimalna eliminacija.

SLIKE iz daljeg teksta mogu da se vide u vidu

• Na ovoj slici možete videti kako sam uzurpirala nekorišćeni ormarić ispod kuhinjske sudopere u našem smeštaju.
  
  
• Na ovoj slici možete videti moju večeru koju sam napravila u našem smeštaju, dok je ostatak porodice naručio picu. Ja sam sebi napravila taljatele od tikvica u sosu od avokada, začinjeno sušenom slatkom crvenom paprikom, uz svež kukuruz šećerac i salatom romanom.
  
  
• Ovde smo bili u suši restoranu u kojem sam ja jela grožđe.
  
  
• Ovde smo u restoranu bifteka, a ja sam sa mojim sokom od celera i mandarinama.
  
  
• Ovo je moja večera koju sam napravila u hotelskom sobi – vrlo jednostavno i izuzetno ukusno: salata romana, pola avokada, svež kukuruz šećerac, 2 kašike svežeg graška šećerca, čeri paradajz, krastavac, portobelo pečurka.
  
  
• A ovo smo jedan od moje braće i ja u piceriji. Dok je on naručio picu, meni su dozvolili da jedem moju ponesenu večeru. Sastojcu su bili isti kao i onda kada sam napravila večeru u hotelskoj sobi.
  
  
• Ovo smo mi u jednom restoranu bifteka, gde ja jedem grožđe.

I ovih par primera vam pokazuju gotovo sve moje obroke na ovom putovanju. 

Iskreno se nadam da sam vam dala neke praktične i korisne ideje i mnogo inspiracije. Recite mi u komentarima – da li vam se sviđaju ove ideje i kako se vi hranite kada ste u društvu ili na porodičnim okupljanima.

Do sledećeg viđenja, šaljem vam voćno zelene pozdrave!