A šta ako je zapravo ljudima toplo na kuvanoj isrhani? 😉

U ovoj blog-objavi i videu želim da pojasnim jednu čestu temu, a radi se o osećaju hladnoće na sirovoj ishrani.

Povišena temperatura

Shvatimo da na unos kuvane hrane telo odgovora obrambenim mehanizmom, poznatim kao digestivna leukocitoza, dakle povećan broj belih krvnih zrnca kao odgovor na unos nečega što je toksično za telo, uz blago povišenu temperaturu.

Ovog odbrambenog odgovora tela nema nakon unosa sveže, termički neobrađene hrane.

Ako neko u proseku tri puta na dan izaziva digestivnu leukocitozu uz povišenje temperature, onda ta osoba praktično živi u blago povišenoj temperaturi stalno i navikla je na tu temperaturu.
Upravo zbog ovoga, mnogim ljudima je teško da podnose vrućine.

Na našoj prirodnoj ishrani, temperatura nije povišena, što nam omogućava da komotno podnosimo naše originalno stanište – tropske krajeve.

Kada se prestane sa unosom kuvane hrane, prestaje se izazivanjem povišene temperature, što može da stvori isprva osećaj kao da fali zagrejanost tela i ovo traje samo dok se osoba ne navikne na novu temperaturu tela, koja je zapravo prirodna temperatura.

Slaba cirkulacija

Ovu stavku bih objasnila deljenjem jednog mog iskustva. Pre 10-ak godina, provela sam poslovno 10-ak dana u Nemačkoj kada je tamo bilo izuzetno hladno. U grupi od 10-ak ljudi, samo sam se ja hranila veganski i doručak zamenjivala trčanjem napolju, po snegu, po hladnoći. Dakle, svako jutro, svi iz naše grupe bi se okupili na doručku gde se služila izuzetno mrska trpeza, a ja bih otišla na trčanje po snegu.

Nakon trčanja i tuširanja, pridružila bi se grupi koja je upravo završila sa doručkom. Tada bi svi zajedno krenuli peške od smeštaja do zgrade u kojoj se odvijao projekat na kom smo radili. Tokom te šetnje, svi su žalili na vremenske prilike. Ja sam se žalila da mi je toplo i otkopčavala bih jaknu u potrazi za osveženjem, a ostali su se žalili da se smrzavaju.

Poenta priče: iako su hranili mesnom, izuzetno teškom hranom, ti ljudi su se smrzavali jer nisu vežbanjem ubrzali svoju cirkulaciju.

I ovo je samo jedan primer, videla sam mnogo sličnih primera koji nedvosmisleno pokazuju da kuvana hrana daje kratkotrajan primaran efekat toplote, praćen dugotrajnim sekundarnim efektom hladnoće ako nema ubrazanja cirkulacije kroz energično kretanje.

Veći sadržaj vode u hrani = veći efekat rashlađivanja tela

Da li mislite da je slučajno uređeno u prirodi da su lubenice dostupne leti, a urme i banane zimi? Lubenice, dinje, krastavci, grožđe… i slično voće i povrće koje ima visok sadržaj vode, sa razlogom sazreva u letnjim mesecima, jer hrana sa visokim sadržajem vode izaziva rashlađujući efekat u telu, baš kakav i prija u toplim danima.

S druge strane, urme, banane, i mnoga tropska voća, poput duriana, džekfruta, čempedaka, mamej sapote i sličnih, su voća sa relativno malim sadržajem vode, te tako nemaju rashlađujući efekat na telo. Neka masna voća, poput duriana na primer, zahtevaju da telo utroši više napora, više energije u njihovo procesovanje kroz digestivni sistem. Kako telo troši više energije za njihovo procesovanje, telo dakle stvara energiju u telu koja daje osećaj toplote.

Hladna hrana

Naravno, hladna hrana izaziva hladan osećaj u telu, zbog čega je izuzetno važno da je hrana sobne temperature prilikom konzumacije.

Sudeći o onome što vidim u raznim objavama na socijalnim mrežama, mnogo ljudi ne zna kako da se hrani sirovom ishranom pravilno i onda kada zapadnu u probleme, kažu da sirova ishrana nije za njih.

Na mom Onlajn programu Biljne ishrane koji nudi sveobuhvatno obučavanje za zdravu sirovu ishranu uz zdrav način života, objašnjavam u jednoj od lekcija, u detalje kako uspešno i održivo biti na sirovoj ishrani u zimskim danima, a lekcija je podupreta i zimskim jelovnikom.